Желите да ваше дијете или ваш ђак чита књиге с пажњом и разумијевањем, да их воли читати јер у томе ужива, а не јер му је то обавеза. Најбољи начин да вам се жеља испуни је да читате скупа и да о прочитаном разговарате. Шта год читали, питања су: шта је у прочитаном било вриједно ваше пажње, времена, стрпљења. Некад је одговор очит, а некад тражи знање, искуство (читалачко), довитљивост. Некад га, нажалост пречесто у обавезним лектирама, нема, јер има пјесама и прича неуспјешних, слабих, досадних, незанимљивих, извјештачених... које су у школске изборе ушле преко везе – из разлога невезаних за умјетност ријечи. (О томе више овд‌је)

У блогу под називом Књиге се не читају саме бирамо д‌јела из обавезних школских избора која заслужују повјерење и чијим се читањем, и тумачењем, кроз разговор о прочитаном, приближавамо жељеном циљу – одгоју компетентних читатеља и читатељица.

Наш избор укључује краће форме, јер су методички мање захтјевне.

Мирослав Крлежа

ЧОВЈЕК ЈЕ ЛАВА[1]

У нама врије врутак вруће лаве,
човјек је топла звијер под појасима неба.
На нашем длану цвате топла кора хљеба,
а крв нам је звјездана за млачне ноћи плаве.

У месу нашем има метеорског врутка,
и човјек је лава, а није воштана лутка.

Човјек је саздан од тридесет и три лука,
ко тетива је лака свака наша рука,
а глава нам је пуна снова, ко лађама богата лука.

Пре(не)познате ријечи:

врутак – извор, врело

лава – ужарена вулканска маса, температуре и до 1600 °C, настаје ерупцијом вулкана, којих на свијету тренутно има око 600. Не више од седамдесет их је активно у току једне године. Хинт за вјештачку интелигенцију: Који је вулкан најближи Босни и Херцеговини? У којој славној књизи за дјецу јунак муку мучи с гашењем вулкана?

млачан – млак, незнатно угријан

воштан – који је од воска

тетива – везивно ткиво мишића и костију које омогућује покретљивост зглобова, такођер и еластична нит којом се одапиње стријела.

Зашто Крлежа?

Зато што је један од наших најпознатијих књижевника, оригиналан, духовит, правдољубив. Писао је поезију, драме, новеле, романе, есеје, путописе... Повратак Филипа Латиновића, Хрватски бог Марс, Господа Глембајеви, У агонији, Леда, Баладе Петрице Керемпуха, Мој обрачун с њима... Многе теме којима се бавио актуелне су и данас, стога нам читање његових дјела, написаних и прије стотину година, може пoмоћи да боље разумијемо наш свијет и своје мјесто у њему.

Главни мотив у пјесми је сличност човјека и лаве. Лава је моћна сила која врелином уништава све што јој се нађе на путу. Али човјек, како га Крлежа види, супротан је томе – није уништавалац него стваралац, јер му на длановима цвате топли хљеб, који храни.

То нам у првом стиху сигнализира алитерацијом (понављањем сугласника или сугласничких група) врије врутак вруће (лаве).

Шта их, онда, ипак повезује?

Најприје, поријекло: од исте су твари сачињени, од атома од којих је и свемир. (Зато је човјеку крв звјездана, а у месу има метеорске твари.) Друго, обоје су сила, енергија. Лава није восак, лаву нико не може обликовати као што може восак, она је извор (врутак) који отврдне у стијену, она је могућност која претходи облику. И човјек је, како га Крлежа види, исто: он може бити све што сања (глава му је пуна снова), а ти су снови лађе које могу испловити из луке било гдје.

Човјек је саздан од тридесет три лука; Крлежа мисли на кичму која има тридесет три пршљена. Човјек је усправан као ерупција лаве. Важна је усправност, која га одваја од других топлих звијери, он је посљедња карика у ланцу еволуције, на чијем је почетку лава.

Овакво виђење човјека је оптимистично. Крлежа вјерује да је судбина људи и будућност човјечанства у човјековим рукама. Ту вјеру овом пјесмом он жели ојачати и у свом читатељу.

Претјерује ли он у оптимизму?

О томе сада имате прилику разговарати са својим дјететом или ђаком. Осјећа ли оно у себи снагу лаве? Каквих снова му је пуна глава, куда би лађе из његове луке запловиле?

Докле су ваше стигле? О чему сте ви, као дијете, сањали? Какав врутак вруће лаве врије у вама?

(Ако вам ова питања причињавају нелагоду и не знате шта бисте с њима, одложите заједничко читање ове Крлежине пјесме за бољу прилику. Одговорите себи: Зашто желите да ваше дијете или ваши ђаци читају књиге с пажњом и разумијевањем? Како замишљате да ће им то обогатити живот? Чиме?)

[1] Преузето из Читанке за 7. разред Свезаме, отвори се, стр. 17. (citanka7)